Gde je nestao međublokovski prostor?

Urbanizam i planiranje dva su pojma između kojih možemo staviti znak jednakosti. Gradnja objekata kolektivnog stanovanja koja je, kada je reč o Novom Sadu, ekspanziju doživela gradnjom Limana i Novog naselja, podrazumevala je da se planira i prostor namenjen za slobodno vreme i rekreaciju, te zelene površine. Ovi prostori nazivani su međublokovskim, a bili su glavna okupljališta stanara, pre svega dece željne jurnjave za loptom.

Kako je Novi Sad krajem devedesetih godina prošlog veka doživeo još jedan građevinski bum, te sticajem okolnosti i znatno povećanje broja stanovnika, tako su naselja ostajala bez međublokovskog prostora kako bi se izgradilo što više zgrada.
Danas, u pojedinim delovima grada postoje pokušaji da se ova nepažnja ispravi, pa se radi na ozelenjavanju prostora, postavljanju dečjih igrališta ili teretana na otvorenom.

U današnje vreme postajemo sve svesniji važnosti zelenila u gradskim celinama, usvajamo zdrave načine života i od prostora u kojem živimo očekujemo dodatni kvalitet.

Erker inženjering je kompanija koja je prepoznala težnje i zahteve koje budući vlasnici stanova stavljaju pred njih, te je poslovanje potpuno okrenula zelenoj gradnji. Nedostatak prostora za međublokovske sadržaje, ova građevinska firma nadomešćuje zelenim krovovima, zelenim fasadama i dvorišnim prostorima namenjenim kako najmlađim, tako i onima koji žele da neguju dobre komšijske odnose.

Najpre su velike kompanije prepoznale značaj zelenih krovova i fasada, te na ovaj način doprinele da se procenat zelenila u gradskim celinama poveća. Veliko interesovanje javnosti izazvalo je ozelenjavanje njujorškog Empire State Building-a, a danas su 25. i 30. sprat popularnog vidikovca pod zelenim površinama.

Australijski primeri takođe ukazuju na to da su zeleni krovovi moguć način da se preduprede klimatske promene, ukoliko bi se ovakav vid ozelenjavanja omasovio. Od projekata u začetku koji su imali pre svega naučni karakter, Melburn je došao do toga da se količinina zelenila, zahvaljujući zelenim krovovima i fasadama uvećava.
Procena je da je 564 hektara površina pogodnih za zelene krovove, što je tri puta više od najvećeg melburnškog parka. Do sada je realizovano nešto manje od 10 procenata, odnosno 5,4 hektara površina pod zelenim krovovima.


Toronto je otišao korak dalje, pa je 2009. godine postao prvi grad koji je zakonski regulisao novogradnju na način da su u obavezi da ozelene određen procent krova ili fasade. Površina pod zelenilom zavisi od veličine objekta, pa je tako investitor koji gradi zgradu površine od 2000 do 4999 metara kvadratnih, u obavezi da izdvoji 20 odsto površine krova za zeleni krov; dok investitor koji gradi objekat površine iznad 20 000 kvadrata, za zeleni krov, mora da izdvoji 60% krovne površine.

Kada je reč o Evropi, prednjače Nemci, jer su sa ozelenjavanjem krovova i fasada krenuli osamdesetih godina pršlog veka. A, zahvaljujući olakšicama za ozelenjavanje u periodu od 1983-1997, Berlin je dostigao cifru od 63 500 metara kvadratnih površine pod zelenim krovovima, što predstavlja brojku od 18368 zgrada ili tri odsto od ukupnog broja objekata.

Život u gradu više ne znači život na betonu i asfaltu, već podrazumeva da nekadašnji međublokovski prostori mogu da evoluiraju i da nastave da žive u novoj formi – zelenim krovovima, fasadama i dvorišnim prostorima.

Upravo na ovaj način se stambeni prostor oplemenjuje i čini savremeni način života manje otuđenim od prirode. Osim brige o mikroklimi, čistijem vazduhu i oku ugodnijem prizoru, stanari zgrada sa zelenim krovovima, fasadama i primereno uređenim dvorištima, dobijaju prostor u kojem mogu da budu izdvojeni usred urbane vreve, automobilskih isparenja i usijanog afalta.

05/09/2017

Podelite ovu vest


Sve vesti
Zeleni krovovi u Berlinu

Zeleni krovovi u Berlinu

25. sprat Empire State Building-a

25. sprat Empire State Building-a

Zeleni krovovi u Torontu

Zeleni krovovi u Torontu

Pogled na zelene krovove Melburna

Pogled na zelene krovove Melburna

Mapa zelenih krovova u Melburnu

Mapa zelenih krovova u Melburnu