Put oko sveta na dva točka - Erker Inženjering - Stanovi u izgradnji Novi Sad

Put oko sveta na dva točka

Zoran Zivlak, naš sugrađanin i zaljubljenik u sport i prirodu, već deset godina pravi neverovatne biciklističke podvige koji se broje hiljadama kilometara. Njegove putešetvije biciklom ispisale su putanju preko svih kontinenta osim Antarktika. Često je pratio naše sportiste na olimpijadama, a jedna od njih je i podstakla početak njegove velike biciklističke avanture. Drago nam je da možemo da ispratimo ovakve poduhvate i popričamo sa njim o biciklu kao ekološkom prevoznom sredstvu i biciklističkoj kulturi u svetu.

Kako ste se odlučili na avanturu biciklom?

Kao mali sam zavoleo biciklove i volim da kažem da je to odmah bila avantura. Kada sam završio srednju školu, jednog dana na Đačkom igralištu sa društvom sa košarke neko je rekao "Ajmo na more biciklovima!" I nas četvorica sedosmo i odosmo na nekad nam zajedničko more.

2008. počinju, sada evo već moje decenijske putešetvije, tako što sam u triatlon klubu "Dinamik" čiji sam jedan od osnivača, da bih ih podstrekao rekao: "Ja ću biciklom do Pekinga, a vi osvajajte normu pa se vidimo na olimpijadi!" Niko od njih nije prošao ali ja sam otišao i ostvario taj neki dečački san od 10 000 km.

Kako se sprema za putovanje od 10.000 km?

Sada kada već imam toliko putovanja iza sebe imam utvrđeni obrazac, brzo se spakujem, putovao na tri dana ili tri meseca dođe mi na isto, pokazalo se da je jako malo stvari potrebno. Nosim prednje i zadnje bisage, napravim praktičan raspored da znam i u mraku gde se šta nalazi, a bude i takvih situacija. Imam i šator i vreću za spavanje, a bivstvovanje u Južnoj Americi me je uputilo na korišćenje amake, mreže za spavanje na visini, jedino što u njoj treba znati odmarati se. Za put se ne spremam se ništa posebno fizički, ali svakodnevno vežbam, spomenuo sam triatlon kojim se bavim već tri decenije.

Što se tiče smeštaja postoje društvene mreže koje koriste biciklisti poput Warm shower, ali to ipak ređe koristim, kada idete glavnim saobraćajnicama kao ja na svakih 100 km je veće mesto gde možete naći jeftin smeštaj. Nekada to bude crkva, nekada pod vedrim nebom, a u Južnoj Americi sam spavao kod vatrogasaca.

Kako se stiže na najviše planinske vrhove biciklom?

Pa jednostavno, voziš (smeh). La Paz recimo, glavni grad Bolivije, nalazi se na 3600m, on je u kotlini dok je njegovo pregrađe na 4000m i put ka gradu je izuzetno strm. U Andima je bilo dugih uspona, do 50km u proseku, ali uvek znajte da posle ide 50km spusta. U Akapulku u Meksiku sam bio u delu grada gde su oni čuveni skakači sa stene, i naišao sam na ulicu gde nisam mogao da vozim uz ulicu pa sam pogurao bicikl.

Kako je voziti glavnim putem, a pored vas voze kamioni?

Mora se paziti, da kucnem u drvo nisam imao neki ekces, ali bilo je bliskih susreta i morao sam da se sklanjam.

Da li je negde bilo susreta sa egzotičnim životinjama?

U Zambiji sam video slonove negde u daljini, jednom je neki ogromni pauk da li je tarantula mileo preko puta, u Kostariki ima most koji se nadvija iznad bare sa gomilom krokodila, uglavnom je to dosta privedeno turističkoj nameni.

Koji narod i kultura su ostavili poseban utisak na vas?

Normalno još jedan od razloga koji me je povukao da krenem na putovanja su drugi narodi, običaji i kultura. Najviše volim Kinu, kineski narod je jako srdačan, iako se Kina jako brzo otvara ka zapadu i dalje su jako znatiželjni ima još krajeva gde nisu videli ljude drugih rasa. Često se dešava da vas pipaju, žele da se fotografišu, to je neopisivo. Za vreme Olimpijskih igara sam izgubio jedno sat vremena toliko su želeli da se fotografišu.

Njihova kultura počiva na ulici, sa sumrakom milioni tezgi izniknu, pojave se ljudi iz svih ćoškova gde na improvizovanim pultovima spravljaju hranu, a tu je toliki izbor da nešto mora da vam se svidi.

Je l' jedu Kinezi bube, jeste li probali?

Da, da, jesam skakavce, ali su jako začinjeni, krckavo je, pazi ti mnogo šta možeš da pojedeš ako ti ne kažu šta je, a ako bi ti rekli možda bi ti se stomak preokrenuo.

Južna Amerika mi je omiljeni kontinent, ljudi su slični nama, uvek vas neki osmeh prati. Svuda su me lepo ugostili jer mi biciklisti kao da smo deo tog naroda i područja gde smo došli, jer ovim našim sporim kretanjem mi se stopimo. Koristite pre svega njihovu hranu i oni vas počnu posmatrati kao svoje domaće.

Da li postoji univerzalna biciklistička kultura?

Bicikli se svuda voze. Koristi se svakako kao pre svega prevozno sredstvo, i predstavlja carstvo improvizacija. Sve češće ljudi idu raznim varijacijama bicikla, ležećim, vuku kolica u kojima je roba ili svoje ljubimce čak i čitave porodice tako putuju. Kultura korišćenja bicikla je pre svega veoma zdrava, praktično, jeftino i zdravo sredstvo.

U Centralnoj Americi na biciklu se prevoze dvoje troje, imaju fuzastere i na prednjem i na zadnjem točku jer se troje ljudi vozi na biciklu, tako je mahom u mnogoljudnim siromašnijim zemljama, da se više stanovnika prevozi po biciklu.

S druge strane imate razvijene zemlje koje zabranjuju ulazak u centar automobilima, na primer London, imate dodatna plaćanja i takse ako kolima želite da uđete u centar, te oni to ne rade nego masovno ljudi idu sa sklopivim biciklovima i vuku ih jer kad se sklope na pak treger su namontirani točkići i mogu sa njima da uđu u metro.

Koje su zemlje najbolje za bicikliste?

Jedna krajnost su zemlje Srednje Amerike, Salvador na primer, gde malo paze na bicikliste dok je druga krajnost naravno zemlje Zapadne Evrope gde vam je prosto neprijatno koliko vas puštaju, već vidite iz daljine da je on stao i čeka i čeka, mogao je već tri puta da prođe. Dok u Indiji na primer važi hijerarhija - slon, kamion, automobil, tuk-tuk, biciklista pa pešak.
Ali bez obzira na razlike, svuda važi pravilo da pazeći sebe pazimo i druge.


Šta Novi Sad treba da uradi da bi još više postao bicikl grad?

Novi Sad je uvek važio za grad biciklova i sve ih je više, što je dobro, i ima izgrađena neka infrastruktura i kultura, još tu naravno ima da se radi, teško je svima ugoditi, ali mislim da bi u samom centru, gde svi na kraju dođemo, moglo da se napravi još parkinga za biciklove.

U onim delovima gde se grad širi treba da se vodi računa da se naprave staze za bicikliste gde god je to moguće, ja ne moram o tome da govorim to znaju ljudi koji su za to zaduženi.

Uz staze bi na određenoj razdaljini trebali da postoje parkinzi, a idealno bi bilo da se ugrade i kompresori da možete da naduvate gume, zatim prostor u zgradama, prostor koji je pristupačan i siguran za odlaganje biciklova.
22/05/2018

Podelite ovu vest


Sve vesti