Nacionalna Asocijacija zelenih krovova i terasa

Zašto je važna reciklaža?

Koliko ste kesa smeća danas izbacili? Da li odvajate plastiku i staklo? Da li znate koliko godina treba jednoj limenci ili konzervi da se razloži? Koliko dugo čuvate pastu za zube u prvobitnoj kartonskoj ambalaži? Koliko ste puta videli bačenu plastičnu flašu u Dunavu?

Sve što kupimo nalazi se u primamljivo dizajniranoj ambalaži, ali šta se događa sa ambalažom kada potrošite proizvod? Ona uglavnom završava kao otpad onog trenutka kada ispraznimo njen sadržaj ili kada se određena kupljena roba otpakuje.

Briga o životnoj sredini svakim danom je sve više dobija na značaju, kako u svetu, tako i kod nas. Srbija godišnje stvara oko 2,4 miliona tona komunalnog čvrstog otpada. S obzirom na to da sav otpad koji bacamo u gradske kontejnere stiže na deponiju gde se pali, postavlja se pitanje da li zaista i šta recikliramo?

Određene vrste otpada, poput PET boca, plastičnih kesa ili limenki se jako dugo razlažu. Ovakav otpad je veliki zagađivač planete, a reciklaža je metod kojim ovo zagađenje možemo ublažiti.

Šta je recikliranje?

Recikliranje je proces menjanja proizvoda koje više ne koristimo, ili otpada, u novi proizvod, sprečavajući stvaranje otpada od korisnih materijala, redukujući upotrebu novih, sirovih materijala i upotrebu energije, ali i redukujući zagađenje vazduha (pre svega spaljivanjem otpada) i zagađenje voda (spiranjem pesticida i aktivnih supstanci sa obradivih površina).

Zašto je recikliranje važno?

● Čuva prirodne resurse
● Štiti ekosisteme i krčenje novih zemljišta za stvaranje deponija
● Doprinosi manjem sečenju šuma, preusmeravanju rečnih korita
● Doprinosi manjem zagađenju voda i vazduha
● Štedi energiju
● Smanjuje emisiju ugljenika
● Smanjuje otpad na deponijama
● Smanjuje spaljivanje

Reciklaža u Srbiji

U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je napredak u odnosu na 2009. kada ih je bilo svega 200. Sakupljanje otpada u našoj zemlji obavljaju javna komunalna preduzeća i razna udruženja koja su uglavnom fokusirana na jednu do dve vrste otpada.

Reciklaža u brojkama:

● Prosečan stanovnik Srbije napravi 1,3 tone đubreta godišnje
● Javna komunalna preduzeća recikliraju svega 5% komunalnog otpada
● U Srbiji trenutno postoji oko 3.500 smetlišta (divljih deponija) i preko 100 zvaničnih deponija
● Godišnje se u Srbiji prikupi 7.000 tona PET otpada
● Godišnje se u Srbiji prikupi 50.000 tona farmaceutskog otpada
● 33% domaćinstava u Srbiji odvaja otpad za reciklažu
● 62% građana kaže da su smanjili upotrebu plastičnih kesa otkako su marketi počeli da ih naplaćuju
● ¼ ukupnog otpada u domaćinstvima čini plastična ambalaža, a najzastupljenije su plastične flaše


Erker Inženjering i recikliranje

Mi verujemo da male promene u direktnom okruženju mogu izazvati velike promene na višem nivou. Želimo da stvorimo mogućnost za razvoj budućih Novosađana, odraslih ljudi svesnih važnosti okruženja u kojem žive, ljudi sa eko navikama i zelenom kulturom.

Eko kultura stanovanja

Eko kultura stanovanja je projekat koji sprovodimo već godinama u našim objektima. Obuhvata izgradnju eko punkta za selekciju reciklažnog otpada i sklapanje saradnje sa firmama koje odnose selektovani otpad. Svaki naš objekat sadrži mini eko punkt namenjen separaciji otpada, a stanari naših zgrada mogu da odvajaju papir, plastiku i ulje. Ova akcija sem što doprinosi podizanju svesti o zaštiti životne sredine, doprinosi i budžetu skupštine stanara. Ovim pristupom gradnji želimo da pokažemo da život u gradu može biti kvalitetniji i zeleniji. Više o našem Eko kultura stanovanja pročitajte OVDE.


05/06/2019

Podelite ovu vest


Sve vesti