Nacionalna Asocijacija zelenih krovova i terasa

LAZAR KUZMANOV: Intervju

Lazar Kuzmanov jedan je od najproduktivnijih novosadskih arhitekata poslednjih 20 godina. Dobitnik je više značajnih priznanja i nagrada od kojih se svakako izdvaja Godišnja nagrada Društva arhitekata Novog Sada “Đorđe Tabaković” za 2019 godinu. Ovim povodom je, krajem prošle godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, postavljena i veoma uspešna retrospektivna izložba. Značajno mesto na ovoj izložbi zauzela je zgrada u Futoškoj 57 realizovana upravo po projektu Lazara Kuzmanova.

Razgovor sa Lazarom smo počeli pre nekoliko nedelja, tokom perioda vanrednog stanja, sećajući se početaka naše saradnje koja traje više od 10 godina. Dotakli smo se različiti tema, vezanih za zajedničke projekte, ali i za razvoj grada i ulogu arhitekata i investitora u tom procesu.


ERKER-Inženjering: Ako nas pamćenje dobro služi, počeli smo da gradimo zajedno u ulici Pap Pavla (broj 22) - objekat koji je završen 2011 godine. Kako danas, posle 10 godina vidite ovaj period saradnje studija KUZMANOV AND PARTNERS i kompanije ERKER Inženjering?

LAZAR KUZMANOV: Sve je počelo pre skoro dvadesetak godina kada sam kao mladi arhitekta upoznao Peru Pejića i posle nekog naravno, kafanskog druženja pitao ga: “Čika Pero, zašto Vama ne projektuje najbolji novosadski ahitekta?”. On me je pitao: “A ko je taj arhitekta?”. Moj odgovor je bio: “Ja”. Svi smo se smejali u društvu, jer sam ja tada bio na samom početku karijere i svima se svidela moja šala. Svaki sledeći put kad god smo se videli, ja sam ga isto pitao i uvek smo se smejali. Posle desetak godina zazvonio mi je telefon i sa druge strane sam čuo glas, čika Pera je pitao: “Jel sam dobio najboljeg novosadskog arhitektu?”. Istog trenutka sam znao da sam postao arhitekta Erker-Inženjeringa. Danas kao i tada mi se razlije osmeh po licu, kad sam shvatio da sam dobio priliku da projektujem za tako dobru, domaćinsku firmu i što sam pored njih, posle svih ovih godina, postao, ako ne najbolji, a onda bar medju boljim novosadskim arhitektama.


Koliko je često da se investitori i arhitekte nadovezuju međusobno na vrednosti koje neguju? Da li postoji neka praksa u svetu koja bi po Vama bila idealan primer te saradnje?

Naše vrednosti su se valjda odmah poklopile. A te vrednosti su one koje su razvijane u našem šajkaškom kraju. Poštenje, vrednoća, marljivost i ljudskost krasi i nas Titeljane, a i Gospođinčane. I kada takva saradnja između investitora i arhitekte bude primarna onda rezultat takvog odnosa mora biti dobar. Mikelanđelo nikad ne bi postao tako veliki umetnik da nije imao porodicu Mediči koja je prepoznavala njegovu umetnost i poštovala njegov talenat. Tako ni ja ne bi postao poznat i nagrađivan arhitekta da porodica Pejić nije prepoznala moje umeće pri projektovanju objekata koje grade. Taj odnos i saradnja izmedju investitora i arhitekte treba da se gaji da bi bio plodotvoron. Jedini problem koji nisam uspeo da izgladim sa investitorom je taj, što Pejići misle da su Gospođinci glavni grad Šajkaškog kraja, a mi Kuzmanovi znamo da je to Titel. Al ti istoriijski nesporazumi će uvek postojati (ide gromoglasni bački smeh arhitekte titelskog).


Novi Sad se u prethodnih 25 godina veoma promenio - možda i najviše od svih gradova u Srbiji, pričalo se da je po stopi rasta stambenog prostora bio među najvećim gradilištima u Evropi. Na koji način možemo iskustvo prethodnih 25 godina da iskoristimo za sledećih 25?


Novi Sad je imao tu nesreću da se menjao i širio i gradio više nego što je planski, infrastrukturno i prostorno mogao da podnese. Tu dinamiku širenja grada, vrlo često nisu mogli da prate planski dokumenti i onog trenutka kad je kvantitet gradnje prevazišao kvalitet, mnogi su uvideli da grad gubi taj prepoznatljivi gradski urbanitet koji je imao. Mnogi delovi grada su postali betonske spavaonice bez unutar-blokovskog prostora, bez zelenila, koje bi služilo kao prostor okupljanja i druženja stanara i korisnika tih prostora. Saobraćaj je postao dominantan, a organizacija paking prostora je uticala da čitavi delovi grada budu bez ikakvog identiteta. Naravno, bilo je izuzetaka i kvalitetnih stvari u gradnji u protekle dve decenije ali moje uopšteno osećanje nije pozitivno.


Šta je nephodno da bi "Zeleni koncept" zaživeo? Arhitekte I investitori, građani, javne službe i vlast? Da li je važnije podstaći top-bottom ili obrnutu putanju u promociji i edukaciji ovakvog pristupa arhitekturi i stanovanju?

Mislim da Novi Sad u ranijem periodu od ovog koji sam opisivao u prethodnom odgovoru je imao daleko razrađeniju ideju urbanog razvoja i da je taj, kako ga nazivate, “Zeleni koncept” bio osnovna ideja razvoja. Pogledajte samo čitave delove Limana ili Novog Naselja, gde je zelena oaza primarna u urbanističkim konceptima, a da se stambeni objekti nekako prožimaju sa zelenilom. Taj koncept je preuzet iz modernističkog shvatanja otvorenih stambenih struktura i blokova sa zelenim zonama i površinama koje služe rekreaciji i odmoru. To što imaju ova dva naselja koja sam spomenuo, svakako nema Nova Detelinara, recimo, koja se svakako može svesti u promašaje razvoja Novog Sada.


Kruži ta zanimljiva priča kako je F57 baš "novosadski" objekat? Voleli bismo da je podelimo dalje.


Mnogi Novosađani su navikli na stambenu arhitekturu koja se gradila u Novom Sadu u vreme usmerene izgradnje sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su i nastajala naselja Liman I do Limana IV i ta arhitektura koja je bila kombinovana punim fasadnim ravnima, horizontalnim prozorskim otvorima i ravnim krovovima je nešto što je bila karakteristika autorskog opusa naših starijih kolega arhitekata. Kad mi je jedna koleginica rekla kako sam napravio pravu novosadsku zgradu u Futoškoj 57, mislila je verovatno na tu prepoznatljivost elemenata koje sam koristio u arhitekturi i način na koji ta zgrada gradi ugao dve ulice, kako je organizovan mini urbanizam oko samog objekta i kontakt sa raskrsnicom i meni je bilo drago što to ljudi prepoznaju. A I ja sam, čini mi se, arhitektonski sazreo projektujući tako jedan dominantan i reperni objekat u gradu.


Ko su vaši uzori i učitelji? Ko su aktuelni autori u tzv. zelenoj I održivoj arhitekturi koji trenutno rade koje biste pomenuli?

Već godinama pratim rad mnogih svetskih arhitekata al mi je svakako uzor Norman Foster i njegov biro Foster and Partners. Njegova arhitektura je organska, forma i oblikovni elementi njegovih objekata su možda i najbliži oblicima koje srećemo u prirodi, a i on se vrlo često prilagođava njoj. Jedan od poslednjih objekata koje je projektovao je Apple Campus u Americi. Objekat je jedna kružna forma u obliku prstena koja je prožeta prirodom, zelenilom i svim elementima samoodrživosti. Pravi primer kako nova industrija potpomognuta savremenom arhitekturom pravi fuziju ideja. Šteta što Stiv Jobs nije dočekao da se objekat završi, jer je i njegov uticaj na arhitekturu tog objekta bio velik.
Vredi pogledati ovaj objekat. https://www.youtube.com/watch?v=dnC_dxKc6bk

Na koji način bi u Novom Sadu, po Vama, arhitektura, urbanizam, stanovanje - mogli da podstaknu neku vrstu građanskog aktivizma – bilo da su to biciklisti, urbani baštovani, šetači?

Nekad su u urbanističkoj praksi postojali javne prezentacije planskih dokumenata i urbanisti su išli po Mesnim zajednicama i objašnjavali građanima šta se planira i kako će razvijati određeni delovi grada. Stanovnici tih naselja su mogli direktno da utiču na planove i urbanisti su vrlo poštovali njihova mišljenja. Naravno, sve je to bilo u “socijalizmu”. Sad kad živimo život tržišne ekonomije, zakonski su predviđeni javni uvidi, gde takođe građani mogu dati sugestije i primedbe, ali smo svedoci da se ti predlozi veome retko prihvataju. Baš zbog toga se u Novom Sadu poslednjih godina pojavilo puno aktivističkih udruženja koje javno pokušavaju da ukažu na probleme, ali i na moguća rešenja. Iz tog razloga smatram da je projekat Urbanistička straža jedna od boljih stvari koja se desila u ovom gradu. Građani mogu da im se obrate i ukažu na urbanističke probleme. Rešavanje tih problema je jedan od zajedničkih zadataka svih nas koji radimo u procesu stvaranja građene sredine. To je jedini put ka lepšem i uređenijem gradu.


I za kraj, kao novosađaninu, šta je po Vasem mišljenju ključno promeniti/inicirati/ kreirati kako bi veza između daljeg razvoja grada i njegovih stanovnika bila jača?


Potrebe stanovnika koji žive u gradu treba da budu prioritet. Javni interes na prvom mestu i građani ne smeju da se ignorišu. A svest građana mora da se razvija, kreira i usmerava ka pravim vrednostima, sistemu koji omogućava da se glas korisnika gradskih prostora obavezno čuje. Tu je najbitnija edukacija ljudi i povećanje njihove svesti šta su osnovne potrebe nekog ko stanuje u gradu. Novi Sad postaje sledeće godine Evropska prestonica kulture, a niko ne priča šta je zapravo kultura. Mogu to biti i nove fasade i urbani džepovi i kulturne stanice koje se grade, ali osnov je kultura stanovanja i ophođenja prema gradu. Bez tog odnosa građana prema svom gradu daleko ćemo biti od cilja, a to je lep, moderan, uredjen i pre svega kulturan Grad Novi Sad.
27/05/2020

Podelite ovu vest


Sve vesti

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova u MSUV, Novembar 2019

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova u MSUV, Novembar 2019

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova u MSUV, Novembar 2019

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova u MSUV, Novembar 2019

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova u MSUV, Novembar 2019

Retrospektivna izložba Lazara Kuzmanova u MSUV, Novembar 2019

Zgrada u Pap Pavla 22, arhitekta Lazar Kuzmanov, završena 2011. godine

Zgrada u Pap Pavla 22, arhitekta Lazar Kuzmanov, završena 2011. godine

Zgrada u Laze Nančića 2-4, arhitekta Lazar Kuzmanov, završena 2014 godine

Zgrada u Laze Nančića 2-4, arhitekta Lazar Kuzmanov, završena 2014 godine

Zgrada u Futoškoj 57, arhitekta Lazar Kuzmanov, završena 2018 godine

Zgrada u Futoškoj 57, arhitekta Lazar Kuzmanov, završena 2018 godine

Kisačka 66, projekat, arhitekta Lazar Kuzmanov, početak gradnje planiran 2020. godine

Kisačka 66, projekat, arhitekta Lazar Kuzmanov, početak gradnje planiran 2020. godine